Iz našeg ugla: Ekonomski patriotizam Bogoljuba Karića

Šta suštinski truje dušu čoveka, društva i nacije? Postavlja se pitanje da li je to nacionalizam ili šovinizam?

Moderni kolokvijalni govor, posebno savremena politička retorika pojam ”nacionalizma” tretira kao nešto štetno, negativno. Na prostoru bivše SFRJ ovaj pojam je upotrebljavan kao nešto nazadno. U suštini, trebalo bi ga posmatrati posve drugačije. Nacionalizam je uzvišeno osećanje pojedinca koji neguje i čuva svoj nacionalni identitet, jezik, pismo, kulturu, tradiciju i veru. To ga čini delom jedne nacije.

Negativna ispoljavanja nacionalnih osećanja sa ponižavanjem drugih nacija i vera, koje su neretko manjinske, otvara pitanje mentalnog stanja takvog pojedinca, koga zajednica prepoznaje kao mrzitelja. Tada govorimo o šovinizmu. Ovaj pojam je izveden iz prezimena Napoleonovog vojnika Nikole Šovena kome je pripisivana bespogovorna odanost vođi. Šovinisti su po pravilu isključivi, agresivni, duhovno neutemeljeni i jednosmerni.

Uvlačenje  šovinizma u političko društvo vodi u oblike etničke i verske netrpeljivosti, što se događalo na prostorima bivše Jugoslavije devedsetih godina i ranije. Bogoljub Karić se čitavog života bori protiv šovinizma, ali i nepotrebnog uzdizanja srpskog naroda u ”nebeske visine”. Kao vanredno uspešan biznismen pokazao je da je porodičan čovek, srpski patriota sa jakim nacionalnim osećanjem.

To se vidi i po odnosu prema očuvanju srpske tradicije, poštovanju svetosavlja, kao i po zadužbinarskom i prosvetiteljskom radu u poslednje tri decenije. Bogoljub Karić i porodica su formirali univerzitet, fondaciju, a poznati su i kao veliki donatori i ktitori po uzoru na kapetan Mišu Anastasijevića, Simu Andrejevića Igumanova i Luku Ćelovića. Ovi velikani su gajili neizmernu ljubav prema ”svom otečestvu”.

Da podsetimo, Bogoljub i Dragomir Karić su bili veliki lobisti u zaustavljanju agresije na Srbiju 1999. godine, praveći most između NATO i Srbije, uz posredništvo Ruske Federacije. Da je srpska politička scena svojevremeno imala više ljudi, poput braće Karić, bilo bi više dijaloga i dogovora između zaraćenih naroda na prostorima bivše Jugoslavije.

Srbiji su potrebni preduzimljivi ljudi koji mogu da doprinesu podizanju ugleda Srbije u svetu. Poslovni ljudi se brže i bolje sporazumevaju i dogovoraju od političara, jer više pažnje obraćaju na posao, radna mesta i podizanje životnog standarda. S pravom Bogoljub Karić u svom autorskom tekstu u dnevnom listu ”Politika” piše: ”Uspeh političara ne meri se koliko daleko puca top, nego koliko su puni frižideri i džepovi građana. Kao biznismen i industrijalac koji okuplja, a ne razdvaja, kao čovek koji ruši granice, pozvan sam da kažem da su nam potrebni političari koji su za mir, stabilnost i ekonomsku saradnju, a nikako nesposobni politikanti koji bi da čitavu istoriju vrate unazad i izazovu haos, ratove i nesreću”.

Dakle, ekonomski patritizam je neophodan Srbiji. Veoma je važno da srpska politička scena ne treba da u fokus stavlja borbu protiv bogataša, već se treba boriti protiv siromaštva i socijalne nejednakosti. Ekonomski patriotizam je životni moto Bogoljuba Karića! Zato je potrebno da se čuvamo šovinizma, političkog esktremizma i verskog fundamentalizma. Svi ovi socijalni fenomeni nemaju veze sa nacionalizmom. Sveti Sava i Sveti Simeon Mirotočivi su srpski rod učili da vole svoj narod, a da ne mrze druge. Zato je svetosavlje škola srpskog ”prosvećenog nacionalizma” i brana palanačkom mentalitetu.